Mihal Bojm: Prvi sinolog

I za Poljake, i za Kineze Bojm je izuzetno važna i istovremeno živopisna osoba. Njegova posvećenost i predanost stvarima dinastije je vredna divljenja. Bojm nije bio samo misionar, nego i neustrašiv putnik – njegova biografija bi sigurno mogla poslužiti kao osnova za mnoge filmske priče. (…) Mihal Bojm, koji je uvek dodavao „Polonus“ svom potpisu, klučna je figura za sinologiju, medicinu i botaniku ovog vremena. Mnogi istraživači smatraju da je on osnivač sinologije.

Krzysztof Jóźwiak, Michał Boym: Marco Polo ze Lwowa, Rzeczpospolita, 2018.

• 

• 

Rođen je 1612 godine u Lavovu. Njegov otac je bio dvorski lekar kralja Sigismunda III Vase, zbog čega je Mihal Bojm već od malih nogu imao kontakte sa medicinom. Od ranog detinjstva je pokazivao veštine u oblasti matematike i biologije, a istovremeno je bio i talentovan crtač.

• 

• 

Preživevši bolest, pokušao je da se pridruži Isusovcima da ispuni svoje zavete. Uporno se trudio, pa je konačno bio prihvaćen posle desetog pokušaja. Studirao je u školi za Jezuite u Lavovu, pa je onda završio filozofiju i teologiju u Krakovu. Krajem 1643. godine je krenuo na prvo putovanje u Aziju. Zimu je proveo u Africi (Mozambički otok), gde je napisao svoj prvi rad, koji je bio posvećen lokalnim običajima, biljkama i životinjama. U radu je koristio vlastite ilustracije koje je slikao akvarelom (engleski prevod sa latinskog originala i ilustracije dostupne ovde).

• 

• 

• 

• 

• 

Isplovio je u proleće 1644. godine i ubrzo stigao u Makao, portugalski grad na istočnoj obali Kine, gde je brzo naučio kineski. Crtao je i opisivao kineske biljke i životinje, prizore iz života Kineza, napisao je rad o kineskoj medicini (skeniranje originala dostupno ovde).

• 

• 

• 

• 

• 

Osim Bojma nije bilo u Kini botaničara, koji bi u XVII ili XVIII veku objavljao bilo šta osnovano na vlastitim opservacijama ili doživljajima.

Edward Kajdański, Michał Boym. Ostatni wysłannik dynastii Ming, Wydawnictwo Polonia, Varšava 1988, s. 132.

Bojm je bio autor brojnih mapa Azije, uključujući prvi evropski atlas Kine pod nazivom Magni Catay, koji sadrži 18 karata kineskih provincjia, sa crtežima životinja, biljaka i prizorima iz života Kineza na marginama (dostupan na digitalnoj verziji Vatikanske biblioteke ovde). On je prvi potvrdio da „Kataj“ Marka Pola, „Serika“ Ptolomeja i „China“ na portugalskom jesu u stvari jedna i ista zemlja, šta u ovo vreme u Evropi uopšte nije bilo očigledno.

• 

• 

• 

• 

• 

• 

Nekoliko godina kasnije, kineski car, uoči predstojećeg rata sa Mandžurima, imenovao je Bojma ličnim ambasadorom i poslao ga da uruči papi pismo od njega i njegove žene – carice Jelene.

• 

Sukobi Bojma sa Portugalcima, koji su kontrolisali obalni grad Makao, primorili su ga da se kopnom vrati u Evropu, putem Marka Pola. Usput, u jednoj crkvi u Smirni (sada Izmir u Turskoj), Bojm je prvi put pročitao javno svoj kratki izveštaj o situaciji u Kini, o kojem je počeo da se širi glas Evropom.

Bio je to pravi bestseler tog doba. Tokom dve godine od prvog objavljenja, prevodi su bili objavljeni na italijanskom, francuskom i nemačkom jeziku. Izveštaj je kasnije bio uključen u brojne kompilacije na različitim jezicima, kao engleski, holandski, portugalski, španski i drugi. Poljski prevod je objavljen tek 1756. godine.

Edward Kajdański, Michał Boym. Ostatni wysłannik dynastii Ming, Wydawnictwo Polonia, Varšava 1988, s. 8.

Objavljanje knjiga bez saglasnosti crkvenih vlasti, saradnja sa ambasadorem Francuske (u to vreme protivnikom Rima), slanje pisama o širenju hrišćanstva u Kini na nekoliko evropskih univerziteta (u ovim pismama je Bojm pokazivao poštovanje prema učenju Konfucja), predstavljanje kineske dinastije kao izaslanik – sve je to rezultiralo tome, da je u crkvenim okruženju bilo mnogo loših osećaja prema Bojmu. Nekoliko godina je morao da čeka audijenciju u Vatikanu, provodeći taj period vremena u samici u Loretu. Pozvan je u Vatikan tek nakon smrti pape Inoćentija X, kad je papa postao Aleksandar VII. Novi papa je odgovorio na pisma kineskog cara, a Bojm je brzo krenuo na put nazad u Aziju.

• 

• 

1656. godine u Beču je objavljena Flora Kine Mihala Bojma, prvi naučni rad u Evropi o biljkama i životinjama Kine, sa prelepim ilustracijama autora, i u nekim izdanjima ručno slikanim akvarelom.

Drugo objavljeno delo Bojma – Flora Sinensis (Flora Kine) jeprva publikacija u Evropi o prirodi Dalekog istoka i Jugoistočne Azije. Iako publikacija nije opširna, tokom skoro stotinu godina nije postala nikakva druga koja bi sadržavala informacije o flori i fauni Kine, zajedno sa slikama i ilustracijama. Više puta su je štampali autori često čitanih kompilacija, a čak i autori koji su sami boravili u Kini su je koristili, kao na primer : J. Nieuhof, A. Kircher, J. Jonston, M. Thevenot, O. Dapper, L. Le Cromte, P. Van der Aa, J. Ogilby, J. B. De Halde, konačno J. Green i T. Astley. Kompilacja ovog poslednjeg, koja sadrži desetak crteža iz Bojmove Flore Kine, objavljena je u Londonu u periodu od 1743. do 1749., skoro vek nakon prve publikacije Bojma.

Edward Kajdański, Michał Boym. Ostatni wysłannik dynastii Ming, Wydawnictwo Polonia, Varšava 1988, s. 130.

• 

• 

• 

Bojm je bio prvi evropski istraživač u istoriji koji je opisao mnogo vrsta azijskih biljaka, poput hlebnog drva, abonosa (plod abonose se popularno zove šaron voće, kaki ili japanska jabuka), ličija, banane ili japanske mušmule (poznata isto i kao nešpula).

• 

• 

• 

• 

• 

• 

Bojmovi radovi su često bili plagirani ili predstavljali izvor za sledeće publikacije o Kini. Tako se desilo i u slučaju poznatog dela z 1667. godine, China Illustrata Antazeg Kirchera, koji je jednostavno kopirao Bojmove ilustracije, a knjiga je bila zasnovana na istraživanjima i beleškama misionara iz Lavova.

• 

• 

• 

Mihal Bojm je takođe napisao prve evropske naučne radove o kineskoj medicini, opisujući kinesku dijagnozu bolesti, načine merenja otkucaja srca i kinesko prirodno lečenje. Objavljeno je tek nakon njegove smrti, samo u fragmentima: Specimen Medicinae Sinicae i Clavis medica ad Chinarum doctrinam de pulsibusi. Rukopise kojima se opisuju lečenja Bojm je poverio prijatelju neposredno pre smrti, da bi bili preneseni u Evropu. Međutim, rukopise je na putu ukrao Andreas Klejer, nemački trgovac u službi holandskih snaga, istovremeno najpoznatiji plagijator Bojma. Klejer je preštampao dela, tvrdeći da je on pravi autor (detalniji opis rada i plagijata dostupan ovde).

• 

• 

• 

• 

• 

• 

Kada se Bojm vratio u Kinu sa papinim pismima, saznao je da su državu skoro u potpunosti osvojili Mandžuri. Morao je da krene iz Hanoja u Vijetnamu i da pređe kroz planine, da bi stigao do poslednjih snaga dinastije Ming koje je vodio car, mada niko nije hteo da mu bude vodič. Bojm je krenuo na opasno putovanje sa svojim dugogodišnjem prijateljem i saputnikom, Andrejem Čengiem. Međutim, nije stigao na sastanak sa carom – Mihal Bojm je umro od iscrpljenosti. Andrej Čeng ga je sahranio, mada grob nikada nije bio pronađen.

• 

• 

Bibliografija:

• Edward Kajdański, Michał Boym. Ostatni wysłannik dynastii Ming, Varšava 1988.
• Edward Kajdański, Michał Boym. Ambasador Państwa Środka, Varšava 1999.
• Monika Miazek, Flora Sinensis Michała Boyma SI, Gniezno 2005, ovde.
• Walter Simon, The Attribution to Michael Boym of Two Early Achievements of Western Sinology, Asia Major, nr 7/165/1959, ovde.
• Krzysztof Jóźwiak, Michał Boym: Marco Polo ze Lwowa, Rzeczpospolita, 2018, ovde.
• Włodzimierz Kalicki, Jak polski jezuita ratował chińskie cesarstwo. Nasi tam byli, Duży Format, Gazeta Wyborcza 2016, ovde.
• Mateusz Będkowski, Michał Boym – w służbie Jego Cesarskiej Mości, ostatniego władcy Chin z dynastii Ming, Histmag 2017, ovde.
• 梁志成来源, 明末有位外国人，研究中国文化比马可波罗深入，还为中国献出生命, 《百家讲坛》2018, ovde.
• 由 历史有妖气 發表于历史, 这个欧洲人成为明朝最后一个外交官，花了10年时间，只为反清复明, 2019, ovde.
• Članci i tekstovi sa sajta www.michalboym.pl, ovde.

U članku su korišćeni prevodi Bojmovih dela sa latinskog na poljski, iz knjiga Edvarda Kajdanjskog i Monike Miazek. Članak je napisan zahvaljujući konsultacijama sinologa Jakuba Filipa.

Grafika i ilustracije: Malgožata Bohnjaž-Ružanjska

Tekst: Filip Jeglinjski

Prevod na srpski jezik: Samara Gživač